peaceful Nura

esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuh
What a stupid lamb... :)

Posijah, elhamdulillah, hoćel šta niknuti Allahu a*lemu J.  Prvi put sam sijala sama, do sad je tu uvijek bila svekriva ali ovaj put sam prepuštena sama sebi. I tako ti ja nabacam luka krompira mrkve i peršuna, to znam kako hoda, ostalo, jok ja, danas nešto kontam komšije koje su me vidjele kako sijem sigurno sam im izgledala ko budala, smijala sam se i nešto mrmljala. Smijala sam se jer ne znam kako se šta sije, ko koga voli ili ne voli u komšiluku a mrmljala sam LA HAVLE WE LA KUWETE ILLA BILLAH (NEMA SNAGE NEMA MOĆI OSIM U ALLAHA) pa ako On kaže nikni, će da nikne haaha hajr.. A vala i Nurino tatanje po posijanom ne vjerujem da je pomoglo,  ali vidjeti je kako sjedi s ručicama u zemlji, me nemre se platiti.. Bilo nam je dosadno ova dva dana velike dvije su bile kod babe tako da mi je Nura dva dana visila za vratom al bukvalno.. Hele vratile se cure, kao i uvijek bilo im je lijepo, mala opet plakala zovi mi babu i kad će opet doći po nas.. Mala mi kaze : mama ti si se udala za mog babu ti si njegova mlada! Ja : jesam davno ali nisam više njegova mlada, sad je njegova mlada Djulzulejha.. aha da vidiš kako je babo škakiljo da mu da mobitel.. nabacim osmjeh na lice i kažem supperrrr i ko je jači bio, u razgovor se ubacuje velika Nura koja počinje pričati o sunčanom danu plavim oblacima cvijeću i tako.. Subhanallah sa svojih 6 godina rezonuje šta ja treba da čujem a što ne! Ma koliko se ja trudila ili glumila nije mi svejedno, vjerovatno što sam sve ovo potisnula i ne dozvoljavam sebi da razmišljam o njima, i danas mi teško pravo. I onda mi mala pokaze nalakirane nokte teta joj nalakirala.. i subhanallah, kako mi Allah olakša. Elhamdulillah na razvodu, sjetih se dana kada sam mu smrtno ozbiljna rekla da me mahrama sputava i da bih volila da se otkrijem, ne znam šta sam mislila da će odgovor biti ali me šokirala njegova oduševljenost idejom jer nas je odmah vidio na moru.. Ja nikada i nisam  bila za njega, i još jednom elhamdulilah na razvodu, samo On me sačuvao. A njemu je dao ono što je želio, ono čemu je težio.. A dat će i meni Allah kakvog hajirliju kakav meni treba ha ya.. Pa et joj jesam dosadna al ako poznajete kakvog dedu s njemačkom peMzijom i da je „pri kraju“ stambeno osiguran et javnite mi u pp haaha Allah Allah na hayr s ovim mojim budalesanjem.. esselamu alejkum

esselamu alejkum we rahmetullahi we berekatuhu.. Sunčan dan = Lijepo raspoloženje.. Taman za sijanje :) Imam ja jenu malu njivicu, malu da se ne umorim dok posijem a dovoljno veliku da evo do sada imam i krompira i luka i mrkve.. Nisam sad euforicna s njivom da kazem da volim tezak rad ( kad sjedis haman pa godinu pa uzmes motiku u ruke zuljevi se pojave nakon pet minuta) ali smatramda osoba koja zivi na selu i ima komad zemlje koji moze da obradjuje a to ne radi je asija (ohol).. e asija nisam, a Bogami nista mi ljepse ljeti kad izadjem vani i kontam sta za rucak buraniju, kupus, grašak, paprike, krompir na hiljadu načina uz mrkvu peršun ili kopar kao dodatak a za desert kuhanu tikvu ili kukuruze.. a opet najbolji dio jeste što skoknem u ovo granapče BEZ NOVČANIKA.. aman neprocjenjivo :))) Nego samo ti Nuro sjedi i post piši bogami se neće samo posijati :))

Hal : Jučer smo bile kod psihologa, i dogovorile da dijelimo vrijeme malo Mimi malo ja (skontala žena da je valjda meni potrebniji psiholog.. tema im je bila tuga.. Mimi je dobila malog konju koji ima plavi rep i plavu grivu pa kad je tuzna da priča s konjom, kad je ljuta da ga počupa, i kad je strah da ga miluje.. Trazila sam i ja konju rekoh kad sam tuzna da se bacim u galop, kad me strah da pobjegnem a kad sam ljuta da iskoristim kopita, naucila bih ja njega, al mi ne dade kaze beri pamet hahhaha hele iz 3 h razgovora s njom i nekih sahatak sa mnom zena mi kaze sljedeće : Što ćeš ti u njihovoj kući?! Ja kažem nemam gdje! Ona kaže, svugdje bi ti bilo bolje nego tu, narod kaže : ne izlazi iz kuće to je dječije, ali narod gleda materijalno, niko te ne pita kako je tebi tu, ti znaš da tu ne pripadaš, to nije dječije, da jeste prepisali bi to na njih a taman da to i urade, to je opet njihovo i dolazit će kad god im ćeif, ti dok si tu nećeš biti rahat niti ćeš moći krenuti naprijed.. Prioritet ti je napustiti tu kuću!! Eh sad, sva ova priča je nastala jer je na prošlom razgovoru Mimi pričala o strahu a ono čega je strah jeste da ne pogriješi dok boji slikovnicu, dok piše da joj slova budu jednaka i da ne napravi "uši" na slovarici! Teta me ispitivački gledala i kao profecionalac me navukla da joj kažem od kud taj strah. Ja sam kupila slovaricu kad je Mimi bilo 5 godina, prvo smo skupa radile ali kad sam vidjela da se živciram previše i bez potrebe, ja sam joj rekla da nek joj se slegnu slova kOja je do sada naučila a ostala ćemo poslije, no medjutim Mimi mi je došla 10 dana kasnije i pokazala završenu slovaricu, sama je završila.. Ja oduševljena.. i tako nam dodje nana i Mimi joj sva sretna pokaže šta je sve sama završila a od nane dobija : jao Mimi pa pogledaj ove uši na knjizi to samo ima kod prljave djece, pogledaj ti listova kako su prljavi i vidi ti slova jedno gore jedno dole ovo ništa ne valja! Ja sam zanijemila, kod Mimi pune oči suza, i ja joj kazem, sine brzo donesi i svesku u kojoj si  vježbala slova, ona polahko ode i onda nani objasnim da je djetetu 5 godina i bezobzira kako izgledalo to što je ona napisala ili nacrtala nju treba pohvalaiti jer je MALA a ne kritikovati, a nana u svom stilu kaže, djeca se od malih nogu moraju učiti da budu uredna pa ko će ako neće ona! I tako ti ja to sve fino objasnim teti psihologu i ona mi kaže da malu moram naučiti da se nikog ne smije bojati, da se mama pita i da se mamino "računa". Hele, uh što ja oduljih, tako ti ja sve ovo kažem nani, dakle da je ne kudi, da je pohvali, a nana se toliko naljuti da je ne znam na koji način otkrila i ko nam je psiholog i br tel i nazvala je i ne znam šta je pričala ugl, teta joj je rekla, da što se tiče Mimi info o njoj će dati mami i babi, pošto se samo majka brine za stanje djeteta babe ni na mapi, nana njoj ništa ne znači i neće dobiti info.. Uh otud tema da idemo odavdje, mislim stvarno, zvati psihologa i pričati o bivšoj snahi.. teti je sve bilo jasno... hele odoh ja da što posijem a Allah zna hoću li ubrati što od toga...
P.S. Trazim dvosoban stan u Sarajevu s pogledom na Neum, u finom komšiluku kojem neće smetati tutnjanje moje djece (koja su navikla na avliju) I dobacivanje s balkona prolaznicima : "dje će te djecooo".. Plinsko grijanje, namješten naravno, da ima sve kućanske aparate i mašinu za sudje obavezno.. da rezije budu neprimjetne, blizu doma zdravlja škole i obdaništa, bilo bi poželjno da mi se i posao nadje u blizini.. i eto čuvala bih ovakav stan ko svoj i to besplatno hahaha tobe ya Rabbi ja moram na cirkus okrenuti da ne puknem.. hayr ne zaboravite da danas u jednom trenutku Allah ispunjava dove, pa et ako moRe usluga jednu dovicu za mene ;)

Ako biste pitali Bakira koji ima 3 godine, koji mu je najgori dan u životu rekao bi vam sljedeće : Plvo tam pobjego nani iz tuće (kuće), pa tam idadivo (izazivao) ovtu (ovcu) i ona me "utukla", ma nije ona ovta, ona je TOBILA onda mi je babo sputo tamal, pa me otjelo u tuću, pa me onda nana ubila to tam idadivo ovtu i to tam pobjego a mojoj mami je bilo dlago!!! A kako znaš da joj je bilo drago je li se smijala? Nije, lekla mi je, e bat mi je dlago!!! eh eto, ja vam Bakirovu tužnu priču ispričah samo da kažem, e koja sam ja Tobila! :) Osjetim da se mjenjam, pisala sam o tome ili bolje da kažem, davila sam o tome, ali danas skontah šta mi je..

Već neko vrijeme osjetim te simptome, recimo oni koji su navikli da se, oprostite na izrazu šprdaju na moj račun bez pardona, e pa sad traze pardona, ako dam zeleno svjetlo nastavimo sa šalom, a ako otpilim onda mi se te osobe prestanu javljati, i hvala im na tom. (valjda im se ne svidja nova Nura, šta li?)

Iznosim svoje mišljenje gdje prije nisam, ja eto igrom slučaja nemam diplomu iz pedagogije ali ni to što imam troje djece mi ne daje za pravo da progovorim bilo što vezano za odgoj djece, ali eto desi se da i ja progovorih, i začepih usta onoj koja ima diplomu i koja je baj d vej majka djeteta koje se sa svoje haman pa 3 god ne zna igrati samo niti smije biti bez nadzora čak i kad spava!

Na javne uvrede kakve imah nedavno na krasnom nam sve mrskijem fejsbuku, i opet od strane bliske mi osobe, odgovorih drsko pri tom tu osobu nazvah glupom uz dozu sarkazma, na to kao odgovor dobih okačenu na zid jednu lijepu kasidu i sms : mogu li ti pokloniti dva mačića.. Uzet cu ovo kao ispriku koju ću da odbijem pri prvom live vidjenju..

Na rečenicu da sam nepismena, next time, ću da pokažem vrata ka exitu, a štaš mi brate dragi, razguli!!!!!

Mislila sam da me ahlak napušta pa sam se pravo prepela da se pretvaram u lošu osobu ALI point iz, da nažalost, tek sa svojih, ako mi dozvoljavate da kažem, 20 i kusur godina, ili baš moram kazat haman pa 30 , shvatam i otkrivam šta je to (sad zamislite bubnjeve) samoodbrana, ma ne , ne ne, uvrtila mi se ona pjesma, nego ponovo bubnjevi molit ću : SAMOPOUZDANJE.. 

Hajd zanemarit ćemo to što sam tek kao udata otkrila da sam bila „popularna“ (a ovo opet zavisi kako vi definišete popularnost“  u osnovnoj, srednjoj i onim divnim godinama poslije, ja toga kao prava Tobila nisam bila svjesna tak da mi se to ne pika, i etoo ko mi je kriv J Ali sada, sada je to već druga stvar, naime sad sam mišljenja, da osoba može imati diplomu iz pedagogije, medicine žurnalistike, ako u njenom srcu nije EŠHEDU EN LA ILAHE ILLA-ALLAH WE EŠHEDU ENNE MUHAMMEDEN ABDUHU WE RESULUHU e tu onda ite kako ima goleme razlike izmedju mene i te osobe. Poslanik s.a.w.s. je bio nepismen, ali je eto bio Poslanik.. a ako je bitnija diploma od razuma potrebnog za šehadet, onda od mene imate jedno Kulija !

E sad ozbiljno ljudi prosci navalili ne znam šta ću! Sjećate se  Duška Dugouška kad je zaglavio na mjesecu pa vrištao : „ VADI TE ME ODAAAVDEEEEE !!! „

Nura je tu, svrati ponekad, proviri u ovaj svojet bloggera, a ne pisem nista.. ne pisem sramota me kazat za sadasnje devere.. zabranjeno je muslimanu da ga zmija dva puta iz iste rupe ujede.. eh ako bih ja to prevela na svoj jezik, onda osobi koja mi uporno zulum cini a ja joj pustam, men nekako dodje ko zabranjeno.. a ja Bogami fina sve zao mi, sve pa i njoj je tesko, i njoj je dever, samo je razlika sto ona mene ne zali nego sam joj jos vreca za istresanje njenih frustracija.. a ne valja joj to, Bogami.. Sve ko kontam ima ahiret tamo cu trazit svoj hakk, ali ode mi zdravlje.. kap po kap nabere se.. Mala opet bila kod psihologa, tema je bila sreca, a moja Nura je pricala na tu temu o strahovima.. jako zanimljivo. kosa i dalje opada, danas udjosmo u igraonicu jedno 5294 djece, salim se naravno nekih 20 ak, i roditelji su tu, rodjendan se slavi, i ja je pitam zelis li ici, ona nesto u njedra mrmlja, ja je ne cujem pa kazem ako neces idemo na picu, kaze ma hocu samo mi donesi hidzab iz auta :((((((((( onako malo mi tesko bilo ali hajr, proci ce to.. uh skontah sad da haman u svakom postu sama sebi kazem proci ce to :) bodrim samu sebe, ja ko ce ako necu sama sebe... opet pisem ne povezano, onako sta mi naumpadne.. eh ja, navalili ovi prosci pa ne znam kud glavom udaram :)))))))))))  heheh ja se zezam a Allah zna kakva mi je sudbina  zapisana, ali ono sto znam da zora samo sto nije svanula, ali isto tako kazu najtamnije je prije zore.. pa eto a opet Allah najbolje zna.. :)

Je li, ili je bolje da pitam, koliko puta vam se desilo da mislite da cinite dobro a postignete kontra efekat..  Eh moja velika Nura i ja smo bile kod tete psihologa,  prvo smo bile skupa pa su mene izbacile :).. 45 min kasnije zovu mene kaze teta mojoj Nuri da me saceka malo vani i pokaze mi crtez na kojem sa ja najveca i tik do mene je najmanja Nura, malkice iza nas su ona i seka a negdje u pozadini najmanji je babo (ima ga ali nema) „ tvoja Nura je pametnija nego mislis,  ona je potpuno svjesna cijele situacije, places li pred njom?

Ja: ne, nekad davno kad sam plakala uzimala sam Kur*an ucila i plakala i kad me pitaju zasto placem, objasnim im da kad se Kur*an uci, uredu je da places..

Teta: Kako si joj objasnila brata?

Ja: skakala sam, pljeskala rukama i govorila da je to super sto sad ima brata..

Teta : „eh ovako, ona je potpuno svjesna svega i tvoj je odraz, ti si ped njom hrabra ne pricas o emocijama,  stitis je, eh to upravo i ona radi, hrabra je, ne ispolljava stvarne emocije stiti tebe, vjerovatno je u trenutku dok si joj saopstila za brata gledala u tebe i kontala, koja si ti budala , cuj dobra vijest brat, brat je pecat da se babo nikada vratiti nece i to nije dobra vijest za mene.. je li poslije spoinjala brata?

Ja : nije..

Teta : ja sam je pitala s kim babo zivi rekla je s tetom i bratom i necu da pricam o tome.. Mislis li ti da ce tvoja porodica biti ponovo na okupu odgovorila je NE!!! Pitala sam je da mi pjeva, i pjevala mi je „zvjezda tjera mjeseca“ heheh .. opada ti kosa od cega je to, odgovorila je : ja se puno sikiriam sto babo ne zivi s nama i zato mi kosa opada! A gdje bi ti voljela da zivis? Malo kod babe malo kod mame..

I eto, ja sam u biti morala biti iskrena s njima ali u potrebi da ih zastitim samo sam nastetila svojim curama, bar velikoj koja sve konta... zanimljivo je to da se odmah otvorila teti, a kad smo stigle kuci, pocela je da place, boli je stomak, boli je glava, boli je noga.. gledam nju i vidim sebe.. ali hajr, hvala Allahu pa smo krenule s terapijama, uz Boziju pomoc a zatim pomoc nase tete mi cemo biti puno bolje..

Nerijetko mi se u pp nadju poruke osoba koje ne znam, drage duse koje su tu sa mnom u dovama,  ne znam ih i samo Allah zna hocu li ih ikada upoznati ali mi to puno znaci.. i molim Allaha da ih nagradi.. I malo je falilo da ovaj post bude odgodjen jer su mi sutra trebali iskljuciti struju ali hvala dragom Allahu imam jednu, pa nazovimo je moju „Čuvalicu“, koja se ne javlja onako, nego  po osjecaju, a Allah da, da to bude kad je meni 5 do 12, i ona pita sta treba,  molim Allaha da mi je nagradi i da svaki hajr na oba svijeta, a cudan je ovaj svijet bloggeRA, ne znamo se al se znamo,  i hvala mu :)

Lijepo jutro mashallah, i uporno pokušavam isplanirati dan, ali nikako da se maknem od onog : „mogle smooo“ i tu zaglavim. Ide mi se negdje ali ne znam kud bih.. Hele skontacu dok se Nura vrati iz obdaništa.

Završih sinoć knjigu Delirij u 01: 45 i još sam pod dojmom kraja knjige, i skontala sam da ne mogu čitati knjige niti gledati filmove u kojima nije happy ending..

Još se nisam dogovorila sa psihologom za termin i to me pojede, osjetim da moram razgovarati s malom ali fakat ne znam kako da joj pristupim,  kako da razgovaram s njom dešava se da mi dodje i zeli nešto da mi kaze pa se predomisli, i ja onda molim da kaže šta je htjela, ona u sekundi izmisli takvu glupost, ma dodje mi da poludim.. Cure su kao preporodjene od kako su bile kod babe, sretnije su osjeti se na njima, jest da mi je srednja plakala 2 sata i govorila da želi živjeti kod njega, džaba što sam joj govorila da babo radi i da će morati biti kući sama sa Djulzulejhom, ne smeta joj kaže.. hajd super, draže mi je to nego da kažu da je teta bila ljuta..

Uh kako je teško svadjati se s majkom, bivšom svekrvom, a ostatak svijeta me čudno gleda kada kažem brat, i nedam (svekrvi) da ga naziva kopiletom ili bilo kakvim drugim imenom, a najteže mi je opet kada njega moram braniti.. A moram radi njih, on je njihov babo i boli ih kada ljudi o njemu ružno govore.. Proće to Nuro samo sabur..

Dok sam pisala post dogovorih termin sutra aBd u 10:30 na mom kraju, tak da je sve riješeno, idem za Visoko, termin dogovoren i upravo sam se čula s njim koji nije zato da mala ide psihologu, zaboga ne treba joj.. Ali kd sam mu objasnila da ona krije od učiteljice i djece da babo ne živi s nama ( zadatak: nacrtati onoliko cvjetova koliko ima članova porodice, ona crta 5, drugarica je pita ko je 5. , a ona kaže pa babo, ova konstatuje vas ste 4 babo ne živi s vama NE SMIJE SE LAGATI (upravu je), a ona je zaruži kaže tiše, kasnije meni kaže da se prepala da je ko ne čuje, bilo bi me stid). Pitam učiteljicu, a ona mi kaže da se ona ponaša kao da je sve uredu i neda ni da se nasluti da on ne živi s nama. Kažem mu koliko su sretnije od kako su bile kod njega, on se pravda kako ga nikad nema kuci i bezze mu da one budu kuci s njom, naravno nije luda da mu ona čuva djecu..

Puna sam, trudim se, kao i uvijek praviti da je sve ok, ali ne ide mi više, ne mogu šutiti, super mi je bio period kada saslušam ko šta ima za reći, i ne reagujem iako se ne slažem s rečenim. A sad, sad reagujem ali me najviše boli što me stvarno ne zanima jesam li povrijedila osobu preko puta.. A i tu sam ja kriva, dugo vremena dozvoljavam da me vrijedjaju, a ja šutim, ko et imam ja sabura može meni stati moja korpa devera je haman pa prazna, pa se može pridodat.. Nažalosta sad kada osjetim trunku uvrede, ili mišljenje s kojim se ne slažem ja reagujem. Mislim da sam prepala svekrvu neku vecer kada je samo pokušala da ispituje cure kakva je beba i na koga liči (ona je tip kojem su svi krivi samo njen sin ne, i ubjedjena je da dijete nije njegovo i da mu ona „pravi“) žao mi je nje Bogami ali što se prije osvjesti bolje za nju, i tako ja odmah reagujem, istjeram cure iz sobe i kazem joj da ih ispitivati ne smije i ako otkrijem da jeste iza mojih ledja da cu njih istuci ako joj bilo sto kazu.. Zanimljivo ali ispoštovala me je.. Nije ih ispitivala.. A najteže mi je s mojom majkom izaci na kraj, ona je ogorčena na njega, i kaže toliko da kada bi čula da on nije medju živima da ne bi okom trepnula.. Ja kažem ok ali to zadrži za sebe..Ali dugo vremena vodim borbu da ga ne zove pogrdnim imenima „lopov“ „djubre“ itd... sad ga zove „Mariofil“ to je najblaže na što sam pristala..

 kucala sam u wordu i ostatk mi se izgubio negdje na putu izmedju copy i paste pa et

                                             KRAJ ili ti THE END

ide mi na zivce blogger . ba servis

Pokusavam u glavi skontat prikladnu komparaciju za moj hal i ne ide mi baš, ali evo onako jedna sirova.. Ako ste "filmoljubi" onda ste gledali filmove o zombijima eh sad kad oni "ćeraju" glavnog junaka i on bježi od njih a bez obzira što on njih ubija njih je sve više i više, i kad pokušava da zatvori vrata a ne može oni prodiru, onako glupi svi odjednom.. eh tako je meni kad me misli spopadnu.. Ma kako ja dobro bila dodju dani kad osjetim da pola letroksa ne pomaže tom osjećaju kao da me neko davi, tada skontam da je vakat došao da popijem kahvu sama sa sobom.. Zabavim djecu i iskradem se na 5, 10 min kako kad mi dozvole, i tada dozvolim svojim sjećanjima da izadju na površinu, puštam ih sebi kao inzulin, taman onoliko koliko mogu podnijeti.. i sjetim se..

Sjetim se da sam jedva skuckala 300 km Nuri za akiku od para koje su joj "pale na čelo" i dala ih njemu iako nije živio s nama, rekoh babo je, i zamolim ga da joj kupi kurbana.. naravno novac više nisam vidjela.. ( mjesec poslije je moju majku zijaretila njena rodica i stavila na sto 300 km kao da su 3 km u pitanju i kaže : Moj muž i ja želimo da akika za Nuru bude od nas, molim Allaha da joj poveća nafaku i da svaki hayr, amin)

Sjetim se onog dana kada je plakao, pokušavajući pridobiti svoju majku, i govorio : ja hoću da proživim!!! A ja trudna 5 mjesec i gledam ga subhanallah...

Sjetim se prvog habera, vidjen je s nekom u autu... La havle we la kuwete illa billah.. Kako mi je to težak dan bio, a rodjendan mojoj srednjoj Nuri..

A sjedim se dana kad ih je srela moja, sad bivša svekrva pa je pokušala počupati za kosu ali on je branio, naravno.. ali taj dan sam dobila pečat na sve sumnje, "tračeve" (kako sam, budala ja mislila), na sve strahove!!! KAžu da sam dva dana bila blijeda, da su se bojali za mene, a ja i tada glumila hrabru, pa se smijala, na cirkus okretala, ma i jeste cirkus...

A najteže mi padaju riječi curica koje počinju : "sjećaš se mama kad smo babo ti i ja..."  - gledali film, ja kažem : da i ? A ona kaže pa ništa to je to, mi svi bili skupa..

i dosta za danas, da se ne "predoziram" pa da pored letroxa i xanax budem morala uzimati, hehe a neću inshallah, previše puta sam se uvjerila u prolaznost svega, svakog hala, svakog bola, dolaze nove kušnje, neke manje neke veće, ali uz Njegovo pomoć, sve će ovo brzo da se završi, sve će ovo bit kao ružan san a sjećanja će glasiti : "sjećaš se mama kad smo nas 4" .......   kako nam je lijepo bilo...

Ma koliko ja zeljela da pisem kako je sve super kod mene, nazalost nije jos tako.. Ne kazem da je sve crno nije elhamdulillah, bolji i laksi dani dolaze, evo neku vecer smo imale filmski maraton, gledale smo horor a toliko se opet ismijale da se ne sjecam kad mi je tako lijepo bilo.. Ali stvarnost je uvijek tu u mislima i postoji! Cure su bile kod babe od subote do ponedjeljka, bilo im je tako fino da mi je srednja Nura plakala dva sata hoce babi i hoce kod njega da zivi.. Teta je bila fina redovno je davala sirup, stavljala ulje na glavu, kuhala supu sa slovima koju ne prestaju traziti od mene! Hocemo supu sto nam je teta DjulZulejha kuhala! I dodje mi da vristim, ali saburam i smjeskam se.. Cak mi je i starija rekla da bi volila kod babe da zivi i da meni dodje samo na dva dana.. Ali hajr , proci ce to Nuro samo jos malo saburaj, jos koju godinu kad budu dovoljno zrele da skontaju stvarnost.. I eto lasta inshallah..
Presuda je donesena cekamo ovjeru i to je to.. Nalost njegovo prezime moram nositi dok ne vratim sve njegove dugove pa da mogu dokumente mjenjati :) Ko ceka taj doceka.. I nigdje veze s mojim postom ali, skontala sam da prezirem osobe koje zaboravljaju ucinjeno im dobrocinstvo, ne mislim  na ono HVALA, nego onako bar nemoj zulum ciniti onima koji su ti valjali u zivotu, pomagali pa makar samo lijepu rijec rekli, i ti to zaboravis ko prasinu s ruke puhnes.. Molim Allaha da nikad ne zaboravim dobrocinstvo ljudi prema meni, da vjecno budem zahvalna Allahu sto mi je poslao te ljude, i da im budem na usluzi ako im nesto zatreba a ja u mogucnosti da pomognem, amin amin amin..